STANOVANJE
Savremena napredna društva postavila su sebi zadatak da obezbede održivo stanovanje. To je stanovanje koje teži optimalnom balansu troškova, uticaja na životnu sredinu i društvene korisnosti. Osnovni preduslov održivog stanovanja je njegov pozitivni uticaj na ciljeve zaštite životne sredine i smanjenje zgađenosti u urbanim centrima kao i smanjenje negativnih uticaja na zdravlje ljudi unutar samih stambenih zajednica.
Naše društvo i država moraju da omoguće građanima da žive zdravo i bezbedno i da to ne bude privilegija bogatih. Moraju se smanjiti štetne emisije a povećati energetska efikasnost. U srbiji u proseku rasipamo 40% energije u stanovima. To je nedopustivo, štetno i neracionalno.
Neophodno je da se zaustave negativni trendovi koji traju 30 i više godina i da se:
– zaštiti i unapredi graditeljsko nasleđe i očuvaju resursi
– smanji potrošnja i unapredi upravljanje energijom
– poboljša kvalitet i upravljanje vodnim resursima
– unapredi kvalitet stanovanja i objekata za stanovanje
– unapredi čistoća i higijena u cilju zaštite zdravlja stanovnika
– unapredi bezbednost i upravljanje rizicima
– smanji buka
– smanji otpad na najmanju moguću meru
– poveća vrednost nekretnina kojima raspolažemo
Više decenijski nemar i zablude opasno su ugrozili oblast stanovanja u Srbiji. Zablude kao što su:
– stanovanje u sopstvenom stanu je besplatno
– stan je moj, a zajednički delovi zgrade su ničiji ili državni
– država je dužna da brine o održavanju zajedničkih delova zgrade
– stan sam kupio za par stotina maraka, kada ga prodam svakako ću biti na dobitku
– koju god odluku skupština zgrade da donese više od trećine vlasnika odbija da učestvuje u finansiranju pa nema svrhe bilo šta pokretati.
– dobra organizacija i upravljanje leže samo na entuzijazmu predsednika skupštine zgrade
– niko nije odgovoran ako zgrada napravi štetu nekome (to je viša sila)
Sve ovo za rezultat ima dramatičan pad kvalitete stanovanja, kvaliteta životne sredine (naročito u gradovima), kvaliteta i cene naših nekretnina. Značajan novac “bacamo’’, zbog rasipanja energije. Na primer, umesto da ga uložimo u poboljšanje kvaliteta stanovanja.
Bezbednost u zgradama u svakom smislu iz godine u godinu je sve lošija.
Kultura i etika stanovanja pali su na niske grane. U velikoj većini uspešnih društava one se ne samo unapređuju uče nego se i regulišu zakonima.
Zakon o Stanovanju i održavanju koji je stupio na snagu krajem 2017. je dobar i značajan korak u dobrom pravcu kada je u pitanju zaustavljanje negativnih trendova i početak pozitivnih procesa u oblasti stanovanja u Srbiji. Stanovanju i održavanju pristupilo se kao ozbiljnom profesionalnom izazovu, što on svakako jeste. Došlo se na stanovište da samo profesionalan pristup i profesionalci mogu da odgovore ogromnom izazovu i da stvari preokrenu u pozitivnom smeru.
Upravljanje zgradama treba poveriti profesionalcima. Cena njihovih usluga u osnovi ne predstavlja trošak već investiciju koja će doprineti smanjenju troškova, na primer kroz energetsku efikasnost, podizanju kvaliteta stanovanja, podizanju nivoa bezbednosti i u krajnjem povećanju vrenosti naših nekretnina.
Zgrade su značajan ekonomski resurs i sa dobrim profesionalcem koji njima upravlja mogu biti izvor značajnih prihoda.
Novi zakon stvorio je dobar pravni okvir, a profesionalni upravnici i organizatori profesionalnog upravljanja zajedno sa stambenim zajednicama su infrastruktura i “izvođači radova”na poboljšanju i unapređenju kvaliteta stanovanja i dostizanja ciljeva održivog stanovanja.